Kako se vid razvija kod dece?

Po rođenju, vid uopšte nije zreo. Razviće se tokom prvih godina života. Ako želimo okvirno da prikažemo razvoj vida, najpre treba da zamislimo da je on kod sasvim malih beba veoma mutan. Procenjuje se da predstavlja oko 5% vida odrasle osobe.

Beba ne primećuje ni boje ni kontraste i uspeva pažnju da usmeri  pre svega na centar vidne scene, ali okolinu ne opaža dobro. Uz to, dva oka su nezavisna jedno od drugog. Zato sasvim mala beba može imati strabizam i na momente može gledati razroko malo ka unutra, malo vertikalno, ka spolja, naročito kada sanjari.

Između trećeg meseca i prve godine života, oba oka će početi da sarađuju i postepeno omogućiti detetu da proceni dubinu i vidi trodimenzionalno. Procenjuje se da sa godinu dana detetov vid odgovara sa oko 30% vidu odrasle osobe. U tom uzrastu dete takođe razvija koordinaciju između pogleda i pokreta. Počeće lakše da usmerava ruku ka predmetima koje želi da dohvati.

Razvoj se nastavlja. Procenjuje se da su u uzrastu od četiri godine samo oko, a naročito film koji prekriva očno dno, a koji se zove mrežnjača, na kojem se stvaraju slike i koji dozvoljava da se one pošalju ka mozgu, morfološki zreli. To znači da je aparat koji omogućava opažanje vizuelne scene prilično zreo. Jednostavno rečeno, ne vidimo samo zato što imamo oči, već pre svega zato što oči šalju podatke mozgu koji ih analizira i omogućava nam da tumačimo ono što vidimo.

Sazrevanje dela mozga zaduženog za vid nije nikako završeno sa četiri godine. Ono će se još nastaviti, da bismo konačno oko sedme godine stekli vid približan vidu odrasle osobe po pitanju sitnih detalja. Ipak razvoj vida nije završen u sedmoj godini. Nastaviće se još tokom nekoliko godina u pravcu analize kontrasta i sposobnosti istraživanja vizuelne scene, koja se naziva vidno polje.

Veoma bitna stvar u toku ovih godina razvoja vida je što se dva oka na neki način takmiče. To znači da ako jedno oko pošalje sasvim jasnu sliku mozgu dok mu drugo šalje daleko mutniju sliku, jer su mu, na primer, potrebne naočare i treba ga korigovati, mozak će se iz lenjosti zadovoljiti da analizira slike boljeg oka i neće naučiti da gleda slike slabijeg. Tu pojavu nazivamo ambliopija i ona se otkriva na kontrolama kod pedijatra ili oftalmologa.

Ako se problem asimetrije vida otkrije rano, moći ćemo da primoramo mozak da koristi slike slabijeg oka pošto smo ih, ako je potrebno, izoštrili naočarima. Što ranije intervenišemo, uspeh će biti veći i moći ćemo da omogućimo skladan razvoj vida. Ukoliko ovaj problem ostane neprimećen ili se ne otkrije, dete može odrasti sa značajnom razlikom u vidu dva oka koja se, nažalost, neće moći ispraviti.

Vid se razvija tokom prvih godina života i probleme koji nastaju tokom razvoja treba što ranije otkriti kako bi se što pre lečili i omogućili da se vid što skladnije razvija.