Šta je daltonizam?

Ne možemo govoriti o daltonizmu a da ne kažemo koju reč o tome šta je to vid. Vidimo zato što imamo mrežnjaču. U njoj se nalaze receptori – štapići i čunjići. Ukratko, štapići nam služe noću, kad je svetlost veoma slaba. Nasuprot njima, čunjići nam koriste da vidimo danju, daju nam veoma precizan centralni vid, da čitamo i naravno, da vidimo boje.

Boje prepoznajemo i pravilno ih identifikujemo jer imamo tri vrste, odnosno tri porodice čunjića koje rade zajedno omogućavajući nam da pravilno opažamo boje. Daltonizam je zapravo kongenitalno genetsko oboljenje koje se odlikuje nedostatkom jedne porodice čunjića. Ovo oboljenje se ne razvija i nije povezano sa gubitkom vida. Jedini problem je što osoba drugačije vidi boje u poređenju sa drugim ljudima. Ova pojava je veoma česta budući da sedam do osam odsto dečaka i muškaraca u severnoj Evropi ili severnoj Americi ima neki oblik daltonizma. Daltonista često ne zna da je daltonista, nema nikakvih simptoma i živi kao i svi drugi. Uglavnom neko iz njegovog okruženja ili nastavnici primete da osoba sa daltonizmom ponekad povezuje ili uparuje boje koje izgledaju pomalo čudno ljudima koji boje normalno raspoznaju.

Naravno, otkriva se veoma jednostavnim testovima. Kao što sam rekao, ne postoji loša prognoza za vid. Pacijent sa daltonizmom će ostati daltonista čitavog života, i dalje će normalno videti. Ali, postoji jedan mit! A on kaže da daltonista ne vidi zelenu ili crvenu boju. To je, zapravo, pogrešno. Daltonista meša parove boja: pomešaće dve vrlo precizne boje jednu sa drugom. No, dovoljno je da jedna od tih boja bude malo drugačija, da u njoj ima više crvene ili više zelene boje pa da ih daltonista ne pomeša.