Ambliopija

Šta je ambliopija?

Vid nije zreo pri rođenju, već se razvija tokom prvih godina života. Mozak će tokom ovog vremena postepeno naučiti da „vidi“. Oba oka se takmiče tokom razvoja vida. Ako tokom prvih godina života mozak dobije od svakog oka slike različitog kvaliteta, on će odabrati da se uči da vidi koristeći slike najkvalitetnijeg oblika, a zanemariće „ da uči da vidi“ sa lošijim okom. Ako se uzrok pogoršanja kvaliteta slike ne otkloni u detinjstvu, abnormalni vizuelni razvoj dovešće do trajnog lošeg vida na jednom ili na oba oka.

Uzroci ambiopije mogu biti sledeći :

• poremećaj refrakcije (dalekovidost, astigmatizam, kratkovidost), usled koga je slika zamućena. To je najčešći uzrok ambliopije.
• strabizam, usled koga samo jedno oko posmatra predmet, jer drugo oko ima otklon. Mozak će tada zanemariti slike koje prenosi oko sa otklonom.
• mnogo ređe, anatomska anomalija koja sprečava stvaranje slike na mrežnjači (na primer, spušteni kapak (ptoza), neprozirnost rožnjače ili katarakta).

Koji su znaci?

Čak iako ne vide dobro, deca se retko žale na problem sa vidom.

Ako je uzrokovana refrakcijom, ambliopija može da prođe potpuno nezapaženo, pošto se dete navikne da živi sa samo jednim funkcionalnim okom. Tek kada se pokrije zdravo oko, tokom neke igre ili lekarskog pregleda, može se otkriti loš vid na drugom oku. Strabizam, anomalija kapaka ili prednjeg dela oko mogu biti vidljivi i tako ukazivati na verovatnoću asimetričnog vida.

Koji su načini otkrivanja ambliopije?

Neophodno je rano vizuelno otkrivanje.  Kod sasvim malog deteta, proveravaćemo da li postoji asimetrična reakcija kada mu se prekrije jedno oko. Ako dete ne reaguje kada mu se prekrije jedno oko, ali plače kada se prekrije drugo, možemo posumnjati na to da oči različito vide.

Kod starije dece se može testirati oštrina vida svakog oka, u potrazi za razlikom između očiju.

Ako se posumnja da dete loše vidi, oftalmolog mora da izvrši dodatne preglede, da bi se pronašao uzrok. Oftalmolog, koji često radi sa ortoptičarem, konkretno pregleda refrakciju, proverava da li postoji strabizam i pregleda anatomiju oka.

Kakvi tretmani postoje?

Lečenje ambliopije sprovodi se na tri načina:

• Dati oku sliku: operisati kapak koji potpuno pokriva oko, ukloniti zamućenost sa prozirnih delova oka (rožnjače, sočiva, staklastog tela), na primer kataraktu.
• Učiniti sliku jasnom : po potrebi ispraviti refrakcionu anomaliju (dalekovidost, astigmatizam, kratkovidost), korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva.
• Naterati mozak da koristi „slabo“ oko: najčešće prekrivanjem „boljeg“ oka flasterom nekoliko sati dnevno.

Što se ranije započne s tretmanom, to će on biti efikasniji. Od određenog uzrasta, mozak više nije moguće naučiti da „vidi“ pomoću oba oka. Rano otkrivanje zbog toga je od ključnog značaja.

U kom uzrastu lečenje treba započeti okluzijom (nošenjem flastera)?
Što se lečenje ambliopije ranije započne, to će biti brže i efikasnije. S lečenjem zato treba započeti čim se otkrije problem s vidom. U početku će se, ako je neophodno, prepisati nošenje naočara. Vid se zatim kontroliše posle 4 do 6 nedelja. Zavisno od poboljšanja postignutog nošenjem naočara, oftalmolog može odlučiti da nastavi s praćenjem poboljšanja vida ili da započne tretman okluzijom.

Kako da nateram dete da nosi naočari?
Naočari modifikuju slike koje dete opaža. Da bi mu se pomoglo u navikavanju na naočari, preporučuje se da ih počne nositi čim se probudi. Dete će tako odmah videti sliku ispravljenu naočarima, i neće morati da se navikava na prelaz sa slike opažene bez naočara na onu ispravljenu naočarima. Takođe se preporučuje da dete tokom dana stalno nosi naočari. Pored toga, stakla naočara treba da su dovoljno velika da dobro pokrivaju različite pravce pogleda, udoban nosni most i udobne drške koje obezbeđuju dobru stabilnost.

Koliko sati dnevno će moje dete morati da nosi flaster?
Koliko će sati dnevno dete nositi flaster zavisi od njegovog uzrasta i razlike u vidu između dva oka, a može varirati od jednog sata dnevno do celodnevnog nošenja. Trajanje okluzije zavisiće od poboljšanja vida postignutog tokom lečenja.

Tokom kojih aktivnosti će moje dete morati da nosi flaster?
Dete treba da nosi flaster tokom aktivnosti koje stimulišu vid, kao što su igre u bliskom vidokrugu, čitanje knjige, gledanje televizije ili drugog ekrana (ne predugo, i ne preblizu, naravno ; – ). Naravno, flaster ne treba da nosi tokom popodnevne dremke.
Zavisno od dužine lečenja, flaster će ponekad morati da se nosi i u školi. Zbog toga se preporučuje razgovor s učiteljem/učiteljicom, kako bi se objasnila situacija i značaj lečenja, a on/a o tome može razgovarati na času.

Šta ako moje dete odbije da nosi flaster?
Flaster se različito prihvata, ali se u velikoj većini slučajeva podržava bez problema. Deca koja na početku lečenja odbijaju flaster, ili ga neprestano skidaju, na kraju se uglavnom postepeno naviknu. Dekorativni flasteri (sa slikama gusara, princeza itd.) često detetu pomognu da ih bolje prihvate. Kako vreme prolazi, vid „slabog“ oka se poboljšava, što olakšava podnošenje okluzije dobrog oka. Uključenost i podrška roditelja u lečenju, naravno, od suštinskog su značaja, jer će oni tretman sprovoditi kod kuće. Strpljenje i istrajnost roditelja neophodni su za uspešno lečenje. Danas dekorativni flasteri (gusari, princeze) često pomažu detetu da bolje prihvati nošenje flastera na oku.

Koliko će dugo moje dete morati da nosi flaster?
U idealnom slučaju, s tretmanom treba nastaviti dok se ne postigne simetričan vid i/ili naizmenična fiksacija u slučaju razrokosti (to jest dok se ne primeti da dete žmiri čas na jedno, čas na drugo oko). Trajanje tretmana, stoga, zavisi od individualnog toka, koji je različit kod svakog deteta. Lečenje obično traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Što je tretman ranije započet, to je brži i efikasniji.

Postoje li alternative za flaster?
U određenim slučajevima, naročito u prisustvu izražene dalekovidosti, moguće je razmotriti „kažnjavanje“ slike dobrog oka korišćenjem kapi Atropin. Atropin sprečava fokus dobrog oka (prilagođavanje), stvaranjem zamagljenog vida, čime će podstaći mozak da koristi slike „slabog“ oka.

Šta se dešava ako se ambliopija ne leči?
Mozak će nastaviti da zanemaruje korišćenje vida slabijeg oka.<Posle određenog uzrasta, situacija postaje nepovratna, a slab vid slabijeg oka više se ne može popraviti.
Život sa samo jednim funkcionalnim okom sasvim je moguć. Ali ako se dobro oko ošteti ili se ostane bez njega, u slučaju bolesti ili nesreće, situacija može postati ozbiljno teška. Da bi se izbegao ovaj rizik, neophodno je lečiti ambliopiju.

Koji su faktori rizika

Prisustvo problema s očima u porodici, kao što su nošenje naočara s velikom dioptrijom, razrokost, katarakta ili glaukom u dečijem uzrastu, predstavljaju povećan rizik da dete ima probleme s očima. Određeni problemi tokom trudnoće ili prevremeni porođaj takođe spadaju u faktore rizika. Ako sumnjate, važno je da o tome porazgovarate sa svojim pedijatrom i ne oklevajte da se obratite oftalmologu.