Kongenitalni glaukom
Šta je kongenitalni glaukom?
Kongenitalni glaukom je retka bolest, koju definiše povišen očni pritisak, što dovodi do patološkog izduženja oka (buftalmus) i do nepovratnog oštećenja optičkog nerva uz rizik nastanka slepila u slučaju neblagovremenog lečenja. Oblici glaukoma koji pogađaju decu su utoliko ozbiljniji što se pojave rano u životu, a prognoza u pogledu vida je usko povezana sa brzinom početka lečenja. Kongenitalni glaukom je uzrokovan nezrelošću ili malformacijom oka koja ometa pravilno isticanje intraokularne tečnosti, stvarajući tako preveliki pritisak unutar oka.
Koji su znaci?
Dete sa glaukomom ima velike, suzne, plavičaste oči i vrlo lako ga zaslepi svetlost. Kompletan oftalmološki pregled može ukazati na povišen očni pritisak, veću izduženost oka (buftalmus), neprozirnost rožnjače, patološku šupljinu očnog nerva (u sredini se obrazuje udubljenje usled nestanka nervnih vlakana), strabizam ili na neke druge povezane malformacije oka.
Koji su faktori rizika?
Postoje brojni oblici kongenitalnog glaukoma, nezavisni ili povezani sa drugim očnim ili opštim malformacijama. Stoga je neophodan kompletni očni i opšti pregled sa genetskim istraživanjem. Glavni faktor rizika za razvoj ranog glaukoma je porodična anamneza kongenitalnog, infantilnog ili juvenilnog glaukoma. Postoje, međutim, brojni slučajevi kada nastaje de novo mutacija, bez članova porodice koji boluju od glaukoma.
Kako se leči kongenitalni glaukom?
Za lečenje urođenog glaukoma je neophodna hitna hirurška intervencija, što iziskuje rano otkrivanje, odmah po rođenju. Klinička dijagnoza se često potvrđuje određenim pregledima pod opštom anestezijom, koji se vrše u operacionoj sali istovremeno sa intervencijom. Cilj ove operacije je da se stvori kanal za izlivanje intraokularne tečnosti pod pritiskom i da se na taj način uspori, ili u idealnim uslovima zaustavi uništavanje optičkih vlakana kompresijom optičkog nerva. Pre i posle intervencije, mogu se prepisati kapi za smanjenje očnog pritiska. Deca sa urođenim glaukomom često moraju da se podvrgnu nekolicini opštih anestezija i hirurških intervencija pre nego što bude moguće kontrolisati intraokularni pritisak. Pored toga, neophodne su redovne kontrole razvoja vida. Ponekad je neophodno prepisati naočare i/ili ispraviti ambliopiju (lenje oko). Oči sa ovom patologijom su osetljivije i iziskuju pojačanu zaštitu i redovne doživotne kontrole.