Strabizam

Šta je strabizam?

Strabizam je nedostatak koordinacije i poravnanja očiju. Osi očiju su obično paralelne i kad se gleda daleko i izbliza, a oba oka zajedno gledaju neki predmet. Kod strabizma je ova saradnja dva oka narušena.

Koji su znaci?

• Kod  konvergentnog strabizma (ili ezotropije), jedno oko gleda više prema nosu („škilji“).

• Kod  divergentnog strabizma (ili egzotropije), jedno oko gleda više prema slepoočnici.

• Kod vertikalnog strabizma (hipertropija ili hipotropija), jedno oko gleda previše na gore ili previše na dole.

Odstupanje može biti konstantno ili povremeno, stabilno ili promenljivo, prisutno od detinjstva ili stečeno u odrasloj dobi. Ponekad se pacijent žali na udvojeno viđenje (diplopiju).

Ugao odstupanja je ponekad previše mali da bi bio vidljiv golim okom. Tada govorimo o „mikrostrabizmu“, ali on ima iste posledice kao i strabizam pod većim uglom.

Koji su načini otkrivanja?

Koji su načini otkrivanja?

Kod deteta, strabizam otkriva pedijatar koji vrši više testova prilikom redovnih kontrola od 0 do 6 mois, a zatim prilikom svakog dolaska. Ako pedijatar ili roditelji primete strabizam, čak i povremen, savetuje se pregled kod oftalmologa. Prisustvo strabizma ili lošeg vida (ambliopija) u porodici deteta upućuje na ranu kontrolu kod oftalmologa, u uzrastu od oko godinu dana, čak iako dete nema strabizam.

Kod odrasle osobe, strabizam otkriva oftalmolog.

Različiti uzrasti, različiti problemi 

Kod deteta : Vid nije zreo pri rođenju, već se razvija tokom prvih godina života. Ako jedno oko dobro radi i vidi, ali drugo nije pravilno poravnato, mozak ignoriše sliku oka s otklonom i uči da vidi samo sa okom koje gleda u to što dete želi da gleda. Oko sa otklonom ne razvija vid, koji ostaje veoma loš. Tada govorimo o ambliopiji, ili o „lenjom oku“, što se mora lečiti bez odlaganja. Osim toga, ako jedno oko „škilji“ u ranom detinjstvu, mozak ne može da razvije binokularni vid, to jest mogućnost da se vide reljefni oblici (3D).

Kod odrasle osobe: Pojavu strabizma kod odraslih najčešće prate dvostruki vid (diplopija), glavobolje (kefaleje), i/ili znatan zamor očiju. Stečeni strabizam se može javiti nakon pogoršanja strabizma iz detinjstva, ali takođe može biti znak neurološkog problema (moždani udar, na primer) i zahteva hitne analize.

Koji su faktori rizika?

Slučajevi strabizma ili lošeg vida u porodici deteta predstavljaju povećani rizik pojave strabizma kod deteta. Perinatalni problemi, posebno neurološki, kao i značajni poremećaji refrakcije (potreba za naočarima), posebno jaka dalekovidost  takođe predstavljaju izraženiji rizik razvoja strabizma.

 

Koji su faktori rizika?

Slučajevi strabizma ili lošeg vida u porodici predstavljaju povećani rizik pojave strabizma kod deteta. Perinatalni problemi, posebno neurološki, kao i značajni poremećaji refrakcije (potreba za naočarima), posebno jaka dalekovidost  takođe predstavljaju izraženiji rizik razvoja strabizma.

Kako se leči?

Kod deteta, lečenje se najčešće sastoji u tome da se prepišu naočare, koje omogućuju da oba oka dobijaju dobru sliku, kao i da se „bolje“ oko prekrije flasterom (koji se naziva i okluder), kako bi se mozak prisilio da koristi oko sa otklonom i da „uči da vidi“ s njim. Kada se situacija stabilizuje, može se razmotriti operacija poravnavanja očiju.

Kod odraslih, prizma naočare koje preusmeravaju svetlosne zrake ili okluder mogu biti od koristi za ispravljanje udvojenog vida. Nakon stabilizacije, može se razmotriti okulomotorna operacija (tj. operacija mišića odgovornih za kretanje očiju).